fiction.wikisort.org - ПисательДрагиша Васич (серб. Драгиша Васић; 2 сентября 1885 года, Горни-Милановац — 20 апреля 1945 года, Ясеновац) — сербский юрист, писатель и публицист. Один из главных идеологов четнического движения в годы Второй мировой войны.
В Википедии есть статьи о других людях с фамилией Васич.
Драгиша Васич |
---|
 Драгиша Васич в беседе с Дражей Михайловичем. |
Дата рождения |
2 октября 1885(1885-10-02), 2 сентября 1885(1885-09-02) или 2 ноября 1885(1885-11-02)[1] |
Место рождения |
|
Дата смерти |
20 апреля 1945(1945-04-20) (59 лет) |
Место смерти |
|
Гражданство (подданство) |
Королевство Сербия
|
Род деятельности |
писатель |
Награды |
 |
Биография
Драгиша Васич родился в городе Горни-Милановац, в то время входившем в Королевство Сербия, где он окончил начальную школу и гимназию до своего переезда в Белград для изучения права. В 1912-1913 годы он, будучи офицером запаса, принимал участие в Балканских войнах, в том числе в битвах под Кумановом и под Брегалницей. В ходе Первой мировой войны Васич сражался в битве при Колубаре в ноябре–декабре 1914 года. В течение зимы 1915-1916 годов он вместе с сербскими войсками отступал к побережью Адриатического моря через Албанию. Оказавшись на острове Корфу, Васич был переведён на Салоникский фронт. В 1917 году к Васичу пришло разочарование в династии Карагеоргиевичей после суда в Салониках весной 1917 года, когда были казнены четверо предполагаемых виновников Сараевского убийства. Среди них был Любомир Вулович[sr], двоюродный брат Васича и член движения «Чёрная рука»[2].
Васич был демобилизован в конце войны, в ноябре 1918 года, в звании капитана. Он выражал своё несогласие с политикой короля Петра I, являясь членом Республиканской партии и одним из редакторов независимой сербской газеты Progres. Сербские власти отреагировали на его публикации, мобилизовав его обратно в вооружённые силы. Васич участвовал в военных учениях вблизи границы с Албанией, а затем был переведен в 30-й пехотный полк, принимавший участие в подавлении восстания на севере Албании[2].
В 1921 году Васич занялся адвокатской практикой, в том числе представляя интересы и ряда коммунистов, обвинявшихся в попытке убийства короля Александра I. Примерно в то же время он сблизился с профессором Слободаном Йовановичем, выступавшего тогда против правящей Народной радикальной партии[2]. В 1922 году Васич стал близким другом хорватского писателя Мирослава Крлежи, часто публиковавшегося в журнале Васича Književna republika. В 1927 году Васич посетил СССР вместе со Сретеном Стояновичем и Владиславом Рибникаром[3][4]. В конце 1928 года он стал редактором левого журнала Nova literatura[5]. Ко времени провозглашения королём Александром I диктатуры 6 января 1929 года Васич приобрёл репутацию сочувствующего коммунистам[6] . В 1931 году он использовал свои связи с генералом Петаром Живковичем для освобождения Джуро Цвийича, бывшего лидера Коммунистической партии Югославии, приговорённого к смерти сербскими властями[5]. Васич был членом Сербской академии наук и искусств и стал корреспондентом в Академии изобразительных искусств 12 февраля 1934 года[7]. В 1936 году он, выйдя из Республиканской партии, присоединился к Сербскому культурному клубу[6], а затем был назначен его вице-президентом[8]. До начала Второй мировой войны Васич редактировал периодическое издание Српски Глас. Он выступал против соглашения Цветковича — Мачека в августе 1939 года, предоставившего большую автономию Хорватии в Королевстве Югославия. Васич, предположительно, имел какие-то контакты с советскими спецслужбами[9].
Васич примкнул к движению четников Дражи Михайловича летом 1941 года, после вторжения стран Оси в Югославию[10]. В августе того же года Васич вошёл в Центральный национальный комитет, будучи при этом одним из трёх влиятельнейших его членов, с которыми он сформировал так называемый Исполнительный совет Михайловича на протяжении большей части войны. В его задачи входили вопросы внутренней и международной политики, поддержания связи с гражданскими сторонниками четников в Сербии и в других регионах[8]. После присоединения к движению четников Васич стал одним из его главных идеологов, выражая решительные антикоммунистические взгляды и выступая против любого сотрудничества с немцами и итальянцами[11].
20 апреля 1945 года Васич был пленён усташами и предположительно казнён в Ясеноваце[12].
Основные работы
- Карактер и менталитет једног поколења, публицистика, 1919.
- Два месеца у југословенском Сибиру, публицистика, 1927.
- Утуљена кандила, рассказы, 1922.
- Црвене магле, роман, 1922.
- Утисци из данашње Немачке, публицистика, 1923.
- Витло и друге приче, 1924.
- Деветсто трећа, проза, 1925.
- Утисци из Русије, путевые заметки, 1928.
- Приповетке, 1929.
- Пад са грађевине, 1932.
Примечания
- Bibliothèque nationale de France идентификатор BNF (фр.): платформа открытых данных — 2011.
- Milovanović, 1986, p. 1.
- Сербский философ: «Есть ли здесь русофобы?» (рус.), ИноСМИ.Ru (17 октября 2017). Архивировано 18 октября 2017 года. Дата обращения 19 октября 2017.
- Слово. — Изд-во "Книжная палата", 1995. — 512 с. Архивная копия от 20 октября 2017 на Wayback Machine
- Politika, 21 December 2009.
- Milovanović, 1986, p. 2.
- Serbian Academy of Sciences and Arts.
- Tomasevich, 1975, p. 126.
- Tomasevich, 1975, p. 389.
- Cohen, 1996, p. 44.
- Redžić, 2005, pp. 159–160.
- Fleming, 2002, p. 147.
Литература
- Banac, Ivo (англ.) (рус.. The National Question in Yugoslavia: Origins, History, Politics (англ.). — Ithaca, New York: Cornell University Press,, 1984. — ISBN 978-0-8014-9493-2.
- The Columbia Dictionary of Modern European Literature (англ.). — New York: Columbia University Press, 1980. — ISBN 978-0-231-03717-4.
- Publishing in Yugoslavia's Successor States (англ.). — Philadelphia: Haworth Information Press (англ.) (рус., 2000. — ISBN 978-0-78901-046-9.
- Cohen, Philip J. Serbia's Secret War: Propaganda and the Deceit of History (англ.). — College Station, Texas: Texas A&M University Press (англ.) (рус., 1996. — ISBN 978-0-89096-760-7.
- Fleming, Thomas (англ.) (рус.. Montenegro: The Divided Land (неопр.). — Rockford, Illinois: Chronicles Press, 2002. — ISBN 978-0-9619364-9-5.
- Freeman, Gregory A. The Forgotten 500: The Untold Story of the Men Who Risked All for the Greatest Rescue Mission of World War II (англ.). — New York: Penguin Books, 2008. — ISBN 978-0-45122-495-8.
- Hoare, Marko Attila (англ.) (рус.. The History of Bosnia: From the Middle Ages to the Present Day (англ.). — London: Saqi, 2007. — ISBN 978-0-86356-953-1.
- Lampe, John R. (англ.) (рус.. Yugoslavia as History: Twice There Was a Country (англ.). — 2. — Cambridge: Cambridge University Press, 2000. — ISBN 978-0-52177-401-7.
- Malcolm, Noel (англ.) (рус.. Bosnia: A Short History (неопр.). — New York: New York University Press, 1994. — ISBN 978-0-8147-5520-4.
- Milazzo, Matteo J. The Chetnik Movement & the Yugoslav Resistance (англ.). — Baltimore, Maryland: Johns Hopkins University Press (англ.) (рус., 1975. — ISBN 978-0-8018-1589-8.
- Miller, Nick. The Nonconformists: Culture, Politics, and Nationalism in a Serbian Intellectual Circle, 1944–1991 (англ.). — Budapest: Central European University Press (англ.) (рус., 2007. — ISBN 978-9-63977-613-5.
- Milovanović, Nikola. Dragiša Vasić – Od građanskog buntovnika do kontrarevolucionara (хорв.). — Belgrade: Nova knjiga, 1986.
- Pajović, Radoje. Pavle Đurišić (неопр.). — Zagreb: Centar za informacije i publicitet, 1987. — ISBN 978-86-7125-006-1. (сербско-хорватский)
- Pavlowitch, Stevan K. (англ.) (рус.. Hitler's New Disorder: The Second World War in Yugoslavia (англ.). — New York: Columbia University Press, 2007. — ISBN 978-1-85065-895-5.
- Enigma Dragiše Vasića (серб.) (21 децембра 2009). Архивировано 24 сентября 2015 года. Дата обращения 27 апреля 2016.
- Redžić, Enver (англ.) (рус.. Bosnia and Herzegovina in the Second World War (англ.). — Abingdon-on-Thames: Frank Cass, 2005. — ISBN 978-0-7146-5625-0.
- Dragomir Vasić, Dragiša (серб.) (недоступная ссылка). Serbian Academy of Sciences and Arts. Дата обращения: 27 апреля 2016. Архивировано 4 марта 2016 года.
- Stanovčić, Vojislav. Civil Society and the Rule of Law in Multi-Ethnic Societies // Civil Society in Southeast Europe (неопр.) / Gordon, Dane R.; Durst, David C.. — Amsterdam: Rodopi B.V., 2004. — ISBN 90-420-0939-X.
- Tomasevich, Jozo (англ.) (рус.. War and Revolution in Yugoslavia, 1941–1945: The Chetniks (англ.). — Stanford, California: Stanford University Press, 1975. — ISBN 978-0-8047-0857-9.
- Velikonja, Mitja. Religious Separation and Political Intolerance in Bosnia-Herzegovina (англ.). — College Station, Texas: Texas A&M University Press (англ.) (рус., 2003. — ISBN 978-1-58544-226-3.
| |
---|
В библиографических каталогах |
---|
|
|
На других языках
[en] Dragiša Vasić
Dragomir "Dragiša" Vasić (Serbian Cyrillic: Драгиша Васић; 2 September 1885 – 20 April 1945) was a Serbian lawyer, writer and publicist who became one of the chief Chetnik ideologues during World War II. He finished law school in Belgrade and fought with the Serbian Army during the Balkan Wars and World War I. During the interwar period, he worked as a lawyer and represented a number of communist defendants. He was a member of the Serbian Academy of Sciences and Arts and became a correspondent at the Academy of Fine Arts on 12 February 1934. In 1936, he joined the Serbian Cultural Club and later became its vice-president. He is reported to have developed connections with Soviet intelligence services during this time.
- [ru] Васич, Драгиша
Текст в блоке "Читать" взят с сайта "Википедия" и доступен по лицензии Creative Commons Attribution-ShareAlike; в отдельных случаях могут действовать дополнительные условия.
Другой контент может иметь иную лицензию. Перед использованием материалов сайта WikiSort.org внимательно изучите правила лицензирования конкретных элементов наполнения сайта.
2019-2025
WikiSort.org - проект по пересортировке и дополнению контента Википедии